Novosti

"Ne idem smisljeno na Marakanu."Stadion se nametnuo kao resenje jer je civilizovanije mesto od Usca ili neke livade na kojoj svi stoje u prasini.Hocu da mojoj publici bude komotno.Muci me jedino izbor repertoara.Postoji previse pesama za pevanje"...

Ideja nije pobediti sebe iz 1978. ili nadmasiti koncert iz 2001. nego: To smo vec radili pa zasto da to ne ponovimo?Da pokusamo, bez obzira sto nam ekonomska situacija i puno zakazanih koncerata na otvorenom ne idu na ruku.

Nama, Zvezdi i meni, se neke godine poklapaju.

Prvi put sam dosao na Marakanu da sa Beogradjanima proslavim uspeh ploce "Ako pridjes blize" bas onih dana kad je Zvezda kretala sa Pizonom i Duletom Savicem na nezaboravni uspon po evropi!
Dok je Zvezda proslavljala 22 titulu, ja sam okoncao prvu turneju po novonastalim juznoslovenskim drzavama sa plocom "Okano" i to povratkom na Marakanu.

Zvezda je ovog proleca osvojila 25 titulu a to se poklapa sa premijernim koncertom nove ploce "Zavicaj"
Zato: Dobrodosli na Marakanu!

Colic je jaci od kise

Tog 5. septembra 1978. godine oko 60.000 gledalaca pohitalo je ka fudbalskom stadionu “Crvene zvezde”.Popularna Marakana bila je spremna za postizanje jednog svojevrsnog rekorda koji ce,svakako, uci u anale, u istoriju nase zabavne muzike.

60.000 devojaka i mladica zaposelo je Zapad,Sever i Jug da cuju svog omiljenog pevaca, da prisustvuju jednom spektaklu, jednoj septembarskoj veceri, jos jednoj Colicevoj pobedi.

Ono sto se dogadjalo po brojnim sportskim halama i terenima pod vedrim nebom , sirom zemlje, dogodilo se i ovde.Pred vratima Marakane ostalo je jos nekoliko hiljada onih koji se nisu ranije pobrinuli za ulaznice.Karata vise nije bilo, mesta nije bilo, koncert je pocinjao….

U stvari, po recima Zdravka Colica, koncert “pod otvorenim nebom”, na beogradskoj Marakani, trebalo je da krunise njegovu jugoslovensku turneju, da potvrdi ono sto se dogadjalo i na ostalim koncertima.Organizacija ovog mamutskog spektakla bila je, za nase uslove i iskustva nase estrade, vise nego uspela.Sve je funkcionisalo kao precizan sat.

Sem kasnjenja od petnaest minuta, “red voznje” je strogo postovan.

Iako reklama za Coliceve koncerte nije od prevashodne vaznosti, ipak je mnogo ucinjeno da se vec postojece interesovanje podstakne.Najveci neprijatelj je mogla da bude – kisa.

Kako protiv kise?

Oni koji su se pozabavili propagiranjem koncerta odmah su smislili krilaticu “ Colic je jaci od kise”.

I zaista,kada je, na samo jedan cas pre pocetka, pocela da rominja prava jesenja kisa, Colic se pokazao jaci.Reke mladih I ne samo mladih, pocele su, zajedno s kisom, da se slivaju ka Marakani.Vec u 17 casova Zapad je poceo da se puni.U 18 casova, na sat i po pre zakazanog pocetka Stadion je podsecao na kosnicu, na kazan u kome kljuca.Kada je spiker najavio otvaranje koncerta, kada je gledaocima u ime “momka koji spava na snu mora sa skoljkama”,

pozelio dobrodoslicu, nastala je stihija, prava provala raspolozenja, nesto kao prirodna nepogoda!Stadion je u tom trenutku pruzao impresivnu i nezaboravnu sliku….

60.000 Gledalaca je ustalo sa svojih mesta da aplauzom, povicima i mahanjem gromoglasno pozdravi „famoznog Colica “.

Sedeo sam sasvim blizu pozornice donete prosle noci iz Londona.Mogao sam dobro da vidim sta se dogadja na bini, da vidim iza sebe, da cujem one odusevljene i uzbudjene glasove i mogu da kazem da je u tom strasnom kazanu Zdravko bio onaj najuzbudjeniji.Nisam pozeleo da budem u njegovoj kozi.Ovolika masa ljudi, ovaj kazan u kome vri od nestrpljenja, ova lavina glasova i raspolozenja, ovaj smak, ovo veliko ocekivanje jedne “nezaboravne veceri”,

Sve je to moralo da utice na coveka koji je na svojim plecima trebalo da iznese sto minuta paklenog tempa.
Colic je bio uzbudjen pre nego sto su prve reci dobrodoslice presle preko njegovih usana.

Mada sam ga vise puta video u slicnom polozaju, na dnu ovakvih “kazana”, vrsta uzbudjenja je bila drugacija.Cini mi se, mozda se i varam, da je intenzitet tog uzbudjenja rezultirao iz saznanja da su svi oni koje je Colic pozvao, bas tu, da niko nije izostao, da su prijatelji ostali prijatelji, verni i postojani.

Zdravko je bio ganut.

Kemal Monteno, takodje vidno uzbudjen, pre nego je poceo da peva, rekao je :

“Hvala Zdravku Colicu sto me je pozvao da pevam pred pola Beograda!”Iako je ovo simbolicno receno, ipak, u recima Montena, ima istine.

Nesto kasnije, dok su reditelj i ekipa televizije Novi Sad intervjuisali jednu devojku, uzetu nasumice iz publike, cuo sam da je kazala: “Colic?Dosla sam da ga slusam!Da cujem njegove pesme!Colic je muzika!Ona koju volim!”

Iz knjige Dusana Savkovica

“Putujuci zemljotres” NIP Jugoslavija, 1978

Svima poznati slogan ` Beograd je svet` koji se u poslednje vreme iskristalisao mozda vise kao izraz nasih nada I zelja nego kao `cinjenicno stanje`, nikada u poslednjih deset godina nije bio blizi istini nego one noci kada je na Zvezdinom stadionu pevao Zdravko Colic. Mnogobrojni argumenti ( kazu oko osamdeset hiljada ljudi na stadionu, vrhunska oprema I ozvucenje, dva I po sata prvoklasne predstave, 35 pesama od kojih je vecinu otpevala I publika, direktan TV prenos ciji su kadrovi iz vazduha predstavljali spektakularnost bilo koje druge svetske metropole…) ubedili su I one koji nis u bas ludi za Colinom muzikom da je rec o zaista svetskom dogadjaju.

Za dusu ovog naroda, koji je u poslednjih deset godina toliko puta ranjivana, povredjivana I mucena cini se mnogo vaznijim ono kolektivno del jenje radosti I pozitivne energije, sto svaki veliki koncert neminovno podrazumeva, a koje nam je odavno bilo uk inuto. Neki kazu jos od Zvezdinog trijumfa u Bariju, 1991. godine. Posle tog slavlja, na ulice smo izlazili uglavnom da demonstriramo.

Koncert Zdravka Colica koji je poceo sa satom zakasnjenja i trajao tri sata bio je jednostavno koncipiran, kao revija starih i novih hitova popularnog pevaca, pri cemu je primetna publika spontanije i zesce reagovala na neke vecne pesme iz njegovog repertoara.

Od casa kad je stao na scenu i zapevao himnu svoje karijere kompoziciju "April u Beogradu" pa do sentimentalne i usporene "Tabakere" sa kojom je odjavio ovo izuzetno junsko vece nabijeno emocijama i muzikom (ukraseno po njegovoj decackoj zelji vatrometom) publika ga je iz sve snace, cistog srca podrzavala.Obozavala ga je i pevala uz njega i za njega, kad ga je glas iz uzbudjenja i ko zna iz kojih razloga pomalo izdavao.To ce sociolozi i psiholozi mozda objasniti, svima je bilo potrebno to pevanje.
Bila je to uzbudljiva i nezaboravna noc iskazivanja uzajamne naklonosti Zdravka Colica prema Beogradjanima i publike prema omiljenom pevacu.
Bila je to cista ljubav bez racuna i bez ostatka.Cini se da se tako nesto nece i ne moze ponoviti.Cak ni sa Zdravkom Colicem.

23. jun

Velikog koncerta nema baz velike podrske.

Kada je Zdravko `otvarao` Beograd sku Arenu, oktobra 2005. celni ljudi Telekoma Srbije su izrazili raspolozenje da ucestvuju u sledecem Col icevom poduhvatu.

Deset meseci kasnije dobili su CD sa 14 demo snimaka. Po sto su ga saslusali odmah su rekli Ovo cemo podrzati srcem I nasim kapacitetima.

Jedanaestog decembra 2006. izasao je `Zavicaj` kao deo novogodisnjeg MTS paketa. Za nepune tri nedelje prodato je 300 000 CD-a a dodatni tiraz od 200 000 je rasprodat tokom januara ove godine.

Na zvanicnoj proslavi pola miliona tiraza u Srbiji, Dusko Petrovic, generalni direktor Telekoma Srbija kratko se obratio Zdravku: Imate prijatelja, idemo dalje!

Uz razumevanje Dragana St ojkovica I UO FK Crvena zvezda dogovoreno je da se Zdravko vrati tamo gde se u Beograd u najbolje oseca – na Marakanu.

Ovu ideju podrzavaju neki stari prijatelji ( Raifeissen bank, JAT, BOSS, ali I novi clanovi sponzorskog tima Uniqa osiguranje, Strong gum, M, Solana Tuzla, e Po rt Toshiba, Goga…) ali I preko 55000 ljudi koji su tokom prve tri nedelje zvanicne prodaje kupili ulaznice.

SEVER

Kapije stadiona se otvaraju u 16.00 casova.
Na svakoj ulaznici je naznacen sector I broj ulaza.
Kapacitet koncerta: 70 000 posetilaca.

Produkcija koncerta:

Komuna, studio Berar I strain partneri :
Euro Truss – prvi put predstavlja svoju pozornicu
Joker Media – Bugarska, dodatna rasveta I ozvucenje
BV-music – Slovacka, ozvucenje
G-LEC – Nemacka, video produkcija
Be Ve Events – Las Vegas , stage monitoring
AWARDCOM – Holandija, Makedonija port-a-flor
Visual Po wer – Madjarska, video produkcija, specijalni efekti
PROCON – Nemacha, HD video Production

WWW.MARAKANA2007.COM

Krajem aprila postavljena je web strana posvecena predstojecem koncertu na stadionu FK Crvena Zvezda. Osim svakodnevnog azuriranja, sajt donosi vesti u vezi koncerta, razne kuriozitete I organizuje nagradnu igru. Za prve cetiri nedelje ima preko 25 000 poseta.

Ako vas nesto zanima vezano za Zdravka ili koncetr na Marakani – slobodno se ulogujte!

Na pitanje “zasto stadion?” godinama odgovaram pitanjem “Zasto ne stadion?!”

Mi smo jos na turneji 1998. govorili o povratku na stadion ali smo odustali jer smo u dogovaranju stigli do mjeseca oktobra.Zakasnili smo za koncert na otvorenom.

2001. je sve bilo drugacije.Kada smo prodali preko sto hiljada ploca “Okano”, osjetio sam sluh pirata po celoj teritoriji bivse Jugoslavije, prepoznao se puls da se na toj turneji, u koju smo se upustili pocetkom maja, mogu desavati veoma komercijalne stvari.

Kad ne foliras, ljudi to savrseno osjete.Otpjevas trideset pjesama, to ovde ne moze njih puno.

Znaci, ostala je dobra prica i dosla nova ploca.Vidjeli smo odmah da su odredjene pjesme veliki hitovi.Onda smo krenuli po glavnim gradovima novih juznoslavenskih drzava: imas prepunu Podgoricu, 18 hiljada u Sarajevu, odlican koncert u Ljubljani, 8 hiljada u Zagrebu, neverovatnu atmosferu u Banja Luci a pamtis 9 prodatih Sava Centara iza sebe sa starijom publikom i skupljom ulaznicom.Nova se publkika uhvatila nove ploce plus starih pjesama.Meni je svakog dana sve vise Marakana mirisala kao prirodni izbor.Terminski smo se odredili za poslednju subotu posle fudbalskog prvenstva.Onda je bilo : imamo-nemamo stadion aja sam sve vreme znao precutno odobrenje Zvezde.Svi smo tada prolazili kroz taj

“hoce-nece” kosmar ali sam ja taj koncert nekako imao fiksiran u glavi.Prelomni trenutak je Zagreb !Videvsi sta se tu desava znao sam da nema smisla nista drugo nego veliki koncert za mnogo publike.i da nema odustajanja.

Ideja nije bila da pobedim sebe iz 1978,nego;jednom smo vec to radili u starom vremenu pa zasto da to ne ponovimo u novom vremenu.Onda , ljudi uz mene i ljudi iz BK Sounda koji su od pocetka verovali u kapacitet ploce.Posle pesme “Okano” stvari su pocele da se lijepe i to je bila potvrda za veliki prostor.Da smo imali slabu plocu ja se ne bih usudio.Verujem da smo, sa piratima, dosli do tiraza od pola miliona.A ako je tako onda je to pokazatelj situacije.

Ljudi znaju nove pesme i to je dokaz da sam dodao i jednu mladju, dolazecu, publiku.Znaci broj koji komotno moze da dodje na Marakanu ili neki velik trg.Mada sam ja malo neodlucan kao tip, ali ovoga puta uz neke odlucnije ljude oko sebe, koji su rekli : Samo Marakana! Ja sam pristao.Znam da je moj brat, videvsi potpuno praznu Marakanu, rezervisano kazao : Joj, koliki je to stadion.Posle svega imao sam osjecaj potvrde nekog rada kroz vreme i karijeru.

Ovo su teska vremena i teska su iskusenja.Dragoljub Djuricic kaze : “Ne dolaze ljudi na koncert.Ili idu na klupsku zabavu ili na nesto veliko.E, mi smo im ponudili to nesto veliko”.

To nesto veliko se do sada desilo meni cak dva puta.U nasim zivotima se za stadione godinama vezuju najruznije stvari.Ja sam, kao ljubitelj stadiona, imao zelju da tu sliku malo izmenimo.Da dovedemo jednu drugaciju publiku i da se ona na licu mjesta uveri kako je stadion, zapravo, jedno lijepo mjesto gdje se, kao I svuda u svijetu, mogu odrzavati pozitivne stvari sa pravom energijom.Da to nije samo steciste besnih muskaraca nego, naprotiv moze biti I zenska zborna tacka.Mislim da smo uspjeli da razbijemo tu veliku predrasudu.

Kada smo zimus vidjeli da je “Zavicaj” poceo da rusi neke rekorde a znali da cemo na turneju krenuti iz Beograda – Markana je bila jedino odgovarajuce mjesto.Uprava FK Crvena Zvezda je to odmah razumjela.

Duboko vjerujem da cemo se 23. juna udaljiti od jednog ustaljenog nacina pravljenja koncerata od cega sam inace pomalo umoran.Osjecam malu tremu ali mi je lakse uz saznanje da ce oko mene, ispred mene i iza mene na ogromnom stadionu biti toliko prijatelja.

Za rodjendan sam dobio mejl u kome mi jedna gospodja pise : Dolazim sa mamom i kcerkom.

Baka se izvinjava, plasi se guzve.Ona ce koncert pratiti sat erase!

Zato sam ja srecan covjek.I zato dolazim treci put na Marakanu.

Donosim preko trideset i pet pjesama…Starih i novih.