Na ovaj dan (30.5.) rodio se naš jedan i jedini - Zdravko Čolić.
Da li je potrebno naglasiti da je Čola oduvek bio i ostao NAJ, NAJ, NAJ?! Osetili smo potrebu da mu mi, verni fanovi, članovi fan kluba, osmislimo neki lep poklon, poželimo za rođendan sve najlepse i da probamo da iskažemo naše emocije.
Fan klub je nedeljama spremao iznenđenje i budući da je termin koncerta u Vršcu bio najbliži rođendanu, tj. 1 dan sa zakašnjenjem, odlučili smo se da Čoli poklon tada uručimo.
Iako Čola u jednoj svojoj pesmi kaže da najviše na svetu mrzi rođendane, a svoj posebno, mi smo se maximalno potrudili da Čoli za rođendan poklonimo nešto što zasluzuje. Osmislili smo unikatanu, jedinstvenu, statu-u od stakla. Čola nas je nakon koncerta primio s ljubavlju, ma kao sto samo on zna.
Iako se Jugoslavija raspala i granice postoje, Čola je u svakoj državi ostao najveća legenda, koja žari i pali kad god i gde god se pojavi. Te granice nam nisu prepreka da svi zajedno uživamo u Čolinim čarolijama jer je On taj koji nas spaja i za kog granice ne postoje. Na svakom koncertu daje sve od sebe, ogromnu količinu emocije, ljubavi, pozitivne energije... Zato smo odlučili da podloga statue bude u obliku mape ex Juge, od Vardara pa do Triglava, da se na njoj nalazi figura u obliku vatre, jedno malo polje za tekst: ZAUVEK ĆETE OSTATI JEDINI OD SVIH i jedno veće za sledeći tekst:
NAJVEĆOJ LEGENDI NA PROSTORU EX JUGE!
GORI VATRA ISTIM SJAJEM SVE OVE GODINE!
SRETAN ROĐENDAN I SVE NAJLEPŠE,
S LJUBAVLJU VAŠ FAN KLUB
Time smo želeli da kažemo Čoli da je on naša najveća legenda na prostoru ex Juge (a i šire) i da ona vatra zapaljena početkom sedamdesetih i dalje gori. Želeli smo da mu kažemo da ga puno, puno, puno volimo i da mu od srca želimo sve najlepše.
|
* Posle divnog koncerta u Vršcu čekalo me je nešto za šta još uvek nisam skroz svesna da se dogodilo, UPOZNAVANJE SA LEGENDARNIM ZDRAVKOM ČOLIĆEM !!
Pre svega jedno veliko hvala Zoranu Pahulji…!!
Posto je Čoli bio rodjendan 30.05., fan klub mu je spremio jedan poseban poklon, skulpturu od stakla. To je predivno, mnogo je dobro izgledalo. Jedna vrlo originalna ideja….
Po završetku koncerta, otišla sam do Jecinih kola da uzmem poklon. Jeca i Zorica iz NS su me čekale kod bine jer nam je Pahulja rekao da ga tamo čekamo posle koncerta, da će doći po nas i odvesti nas kod Čole. Ubrzo je došao po nas i uveo u neki hodnik gde je bila Čolina garderoba. Tad nam je rekao da malo sačekamo, a on je ušao kod Čole u tu kancelariju. Srce mi je lupalo 500 na sat, noge su mi klecale… Kad smo ušle kod Čole, malo sam se umirila ali su mi noge nenormalno klecale. Kad sam ga videla nisam mogla da verujem… Zar je moguće da stojim pored Zdravka Čolića? Jeca mu je dala poklon i Čola je naglas počeo da čita text. Videlo se da mu se poklon baš dopao. Dok je on čitao text, ja sam “blejala” u njega, a osmeh mi je bio od uveta do uveta. Nisam mogla da prestanem da se smejem, toliko sam bila srećna. Tad mi je Čola pružio ruku, poljubio me, a ja mu od šoka nisam ni rekla kako se zovem. To sam kasnije skapirala…. E da, nisam mu uzela ni autogram, i to sam skroz zaboravila. Bog zna u kakvom sam transu i stanju ja tad bila.
Slikali smo se i pričali o koncertima u CG. To je jedino sto sam uspela da progovorim. Rekao je da se planira koncert na Jazu (Budva) u avgustu ili septembru. On i Brega bi trebalo da zajedno nastupe na nekoj manifestaciji. Pitao me da li letujem tamo...Takođe je rekao da će sigurno nastupiti u Nišu, Čačku…. To su veliki gradovi i tamo mora da peva.
Ono što mi je bilo neobično kod njega, kad sam ga videla, je boja njegove kose. Nisam imala pojma da ima tako svetlu kosu.
Pričali smo možda nekih 10 minuta jer je Čola trebao da se vidi i sa drugim ljudima. Od tog dana još više ga volim… Tako se prirodno ponašao, bio je opušten… Pričao je sa nama kao da se ceo život znamo. Nije ni čudo što ljudi kažu da kad počnes da pričaš sa njim, trema prestane.I stvarno je tako… Pričali smo sa njim kao da je jedan od nas. Ni u jednom trenutku nisam primetila neku izveštaćenost kod njega…!To mi se mnogo svidelo. I zbog toga ga još više cenim i poštujem jer se ne ponaša kao velika zvezda, što on jeste, već kao jedan običan čovek. Pričao je sa nama kao da nije Zdravko Čolić. Ta njegova neizveštaćenost i spontanost me fascinira!!
Dok sam stajala pored Čole, ukipila sam se. Jedva sam čekala da sednem koliko su mi noge klecale. A dobro mi vilica nije ispala od osmeha. Ma bila sam u šoku, komirala sam se skroz. Sve to mi je bilo potpuno neverovatno, kao da se ne dešava!
A još kad me je zagrlio da se slikamo….AAAAAAAAA, istopila sam se, dobro se nisam srušila… hahahha, samo kad se setim. Sad sam mnogo srećna jer sam ga upoznala i imam sliku sa Čolom, ne mogu da je se nagledam. Pogledam sebe, a onda malo podignem pogled i pored mene Čola. Hihihihi, osmeh od uveta do uveta…. Ma taj dan ću pamtiti ceo život. Kako mi je drago što je sve onako dobro ispalo, što se Čoli svideo naš poklon. Srce mi je puno sad kad se svega setim….
Kad smo izašli iz te kancelarije trebalo nam je jedno 30 minuta da se povratimo. Kad smo krenule za NS počele smo da premotavamo film, da se setimo šta smo pričali. Najbolje od svega (tj. najgore) je što se ničega nismo sećale, skroz nam je stao mozak. Kao da nismo bile tamo.... Ja i Jeca smo dva dana sastavljale pricu koja je trajala 10 minuta i nisam sigurna da li smo se svega setile... Eto, toliko smo mi bile u oblacima, hahahaha!
Ovo je nešto najlepše što mi se desilo, ne mogu da opišem kako se osećam zbog svega što se izdešavalo. Jedino što mogu da kažem je da je Čola JEDINI OD SVIH!! NEMA GA NA SVETU!!
Veliki pozdrav za sve članove I želim im da I oni jedanput osete ono što sam ja osetila kad sam stala pred Čolom!
Maja
* Nemoguće je opisati susret sa Čolom. Maja je probala što detaljnije da Vam dočara kako smo se osećale i šta se izdešavalo. Još se sve to desilo nakon fenomenalnog koncerta na kom nam je Čola pružao ruku, gledao u nas, pevao sa nama tj. mi sa njim... Kada smo trebale da udjemo u tu kancelariju ruke su nam se tresle, noge su klecale, bile smo u transu... Bile smo u stanju koje je nemoguće opisati. A Čola... Hmmm.... Bio je divan kao i uvek. Smeškao se, pričao sa nama. Tako opušten, prirodan... Bio je prosto ČOLA, LEGENDA, JEDINI OD SVIH!
Nakon susreta smo morale da sednemo i probamo da se vratimo na Zemlju. Da li nam možete verovati da smo se mi gledale i nismo znale šta se upravo desilo, da li se to uopšte desilo. Cele večeri i sledeći dan smo motale film unazad i svaka od nas se ponečeg nije sećala. Neverovatno! Jos uvek nismo sišle sa tih oblaka. Kad god pomislimo na taj dan, ne možemo skinuti osmeh sa lica. Bilo je fenomenalno! Čola, hvala na svemu!!!
J.S |
)
)
)
)
)
)
)
)
)
)